Генерално, потребно је да пластика има високу пластичност и да и даље има одређени степен пластичности након дуготрајног складиштења.
Пластичност ватросталних материјала повезана је са карактеристикама глине, количином употребљене глине и количином воде, која углавном зависи од количине воде и расте са повећањем воде. Међутим, превелика количина воде може имати штетне ефекте, па се генерално препоручује употреба 5% до 10%.
Да би се што је више могуће контролисала количина глине у пластици и смањила количина утрошене воде, могу се додати пластификатори, који углавном имају следеће пластификационе ефекте: побољшање апсорпције влаге честица глине; Распршите честице глине и умотајте их у водени филм; Распршити хумусне супстанце у глини и желатинизирати честице глине; Повећати електростатичко одбијање између честица глине у систему воде од глине; Стабле сол; Искључите јоне који ометају гелирање као нерастворљиве соли из система итд. Постоји много материјала који се могу користити као пластификатори, као што су отпадна течност пулпе, циклична киселина, лигносулфонат, лигносулфонат, лигносулфонат, лигносулфонат хромат и други неоргански и органски колоидни заштитници .
Да би се осигурало да се пластичност пластике значајно не смањи током њеног рока трајања, не могу се користити хидраулична везива.
Радна својства пластике
Aug 10, 2024
Остави поруку
